Lesson 6
Pošto je Medo-Persijski car Darije pokorio Vavilon, pogubio je i sve vavilonske upravitelje, osim jednog. Taj sretan čovek je bio Danilo, sluga Boga živoga. Sedamdeset godina pre toga je on kao zarobljenik bio doveden iz Judinog plemena u Vavilon, gde je kasnije postavljen da služi kao savetnik vavilonskim carevima. Danilo je bio poznat u celome carstvu zbog posedovanje „velikog duha”. Danilo 5:12; 6:3.
Ne samo da je Darije poštedeo život Danilu, već on „mišljaše da ga postavi nad svijem carstvom svojim”. Danilo 6:3. Kada su Medo-Persijski upravnici saznali carevu nameru da unapredi starog jevrejskog zarobljenika da nad njima vlada, oni su se razbesneli od ljubomore. Stoga su oni naumili da navedu Darija da potpiše naredbu da se u lavovsku jamu baci bilo ko ko bi se za narednih 30 dana pomolio bilo kom drugom bogu ili čoveku, osim caru (Danilo 6:7). Očevidno im je bio poznat Danilov postojani molitveni život, kao i njegova odanost Bogu i Njegovom zakonu koji zabranjuje obožavanje drugih bogova (2. Mojsijeva 20:3).
Baš kao što su to i očekivali, upravnici su uhvatili Danila kako se moli Bogu pred otvorenim prozorom. Kada je car Darije shvatio da je bio prevaren, i da je sada njegov stari prijatelj trebao da se baci u jamu lavovsku, on je učinio sve što je bilo moguće da Danila oslobodi te nerazumne naredbe koju je on potpisao. Ali zakon nije mogao da se promeni. Stoga je Danilo bio bačen u jamu lavovsku, a Bog je nagradio njegovu vernost poslavši Svoga anđela da zatvori usta lavovima (Danilo 6:22).
Proročanstvo kaže da će u poslednjim danima Božiji narod morati da donese sličnu odluku u vezi toga kojem caru i kojem zakonu će da se pokori.
Da li se Božiji moralni zakon može promeniti ili ukinuti?
Beleška: Pod nikakvim okolnostima se Božiji zakon od Deset Zapovesti ne može promeniti, ili ukinuti. On je postojan baš kao i Sam Bog. Tri puta se u Bibliji spominje da su neki zemaljski carevi (Irod, Asvir i Darije) izdali zakone koje kasnije nisu mogli da promene. Kad su zakoni slabih i neodlučnih careva bili nepromenljivi, kako onda iko može da pomisli da se zakon večnoga Boga – koji je Njegovim prstom bio napisan na kamenu – može da promeni. Obrati pažnju na donje upoređenje između Boga i Njegovog zakona.
| Karakteristike: | Bog je: | Zakon je: |
| DOBAR | Luka 18:19 | Rimljanima 7:12 |
| SVET | Isaija 5:16 | Rimljanima 7:12 |
| PRAVIČAN | 5. Mojsijeva 32:4 | Rimljanima 7:12 |
| SAVRŠEN | Matej 5:48 | Psalmi 19:7 |
| LJUBAV | 1. Jovanova 4:8 | Rimljanima 13:10 |
| PRAVEDAN | 2. Mojsijeva 9:27 | Psalmi 19:9 |
| ISTINIT | 5. Mojsijeva 32:4 | Psalmi 119:142,151 |
| ČIST | 1. Jovanova 3:3 | Psalmi 19:8 |
| DUHOVNI | Jovan 4:24 | Rimljanima 7:14 |
| NEPROMENLJIV | Malahija 3:6 | Matej 5:18 |
| VEČNI | 1. Mojsijeva 21:33 | Psalmi 111:7,8 |
Božiji zakon se ne može promeniti jer pretstavlja Njegov karakter. Slavne reči koje u Svetome Pismu opisuju Boga, isto opisuju i Njegov zakon. Božiji zakon je pismeni prikaz Njegovog karaktera. Kako Božiji zakon, tako i Bog lično, se ne mogu promeniti.
Prema Bibliji, šta je greh?
Beleška: Đavo mrzi zakon jer nas on čini svesnim potrebe za Spasiteljem od greha. U Rimljanima 4:15 stoji napisano: „Jer gdje nema zakona nema ni prijestupa.” Zakon ne može nikoga da spase, ali nam pokazuje Božiju savršenost i našu nesavršenost.Na koji zakon ukazuje stih kod 1. Jovanove 3:4?
Beleška: U zakonu od Deset Božijih Zapovesti stoji napisano: „Ne zaželi”. Prema tome, greh je prestupanje Deset Božijih Zapovesti, koje je Bog napisao Svojim prstom (2. Mojsijeva 31:18; 32:16). Svaki greh koji osoba ikada može da počini je prestup bar jedne od Deset Zapovesti. Zbog toga se Božiji zakon naziva „širokim” (Psalmi 119:96) i „savršenim” (Psalmi 19:7). On obuhvata „sve obaveze čoveka”. Propovjednik 12:13 (engleski prevod). Kad postanemo svesni naših greha, onda mi tražimo Spasitelja. Zbog toga đavo posebno mrzi taj zakon, jer nas on upućuje na Isusa za spasenje i oproštenje.Da li je Isus držao Deset Zapovesti?
Beleška: Isus je zaista držao Deset Zapovesti kao primer za nas (1. Petrova 2:21).Koliko mnogo ljudi je zgrešilo?
Kako se kažnjava življenje grešnim životom?
Beleška: Da je Božiji zakon mogao da se promeni, onda ne bi bilo potrebno da Isus umre na krstu. Činjenica da je Isus Svojom smrću platio kaznu za greh je dokaz da je Božiji zakon nepromenljiv.Neki kažu da novozavetni Hrišćani nisu obavezni da drže Deset Božijih Zapovesti. Šta Isus o tome kaže?
Beleška: Novi Zavet jasno uči da Božiji narod treba da drži Božije zapovesti. Svi mi znamo da je danas svet u velikoj nevolji zato što mnogi osećaju da više nije važno biti poslušan Božijem zakonu. O našem vremenu Biblija ovako kaže: „Vrijeme je da Gospod radi; oboriše zakon tvoj.” Psalmi 119:126.Kako je moguće držati zapovesti?
Beleška: Kada se osoba nanovo rodi, onda se, posredstvom Svetoga Duha, Isus Hristos useli u život te osobe i na čudnovat način omogući poslušnost.
Šta je stari zavet, i zašto on nije uspeo?
Beleška: Problem sa starim zavetom je bio na strani ljudi, a ne na strani Boga i Njegovog zakona.
Psalmi 19:7 „Zakon je GOSPODNJI svršen [savršen], krijepi dušu; svjedočanstvo je GOSPODNJE vjerno, daje mudrost nevještome (engleski prevod).”
Na kojem se zakonu bazira novi zavet?
Beleška: Ta dva zaveta su bila sporazum izmedju Boga i Njegovog naroda. Stari zavet je bio neuspešan zato što se bazirao na neispunjenim obećanjima i grešnim delima ljudi.
2. Mojsijeva 24:7 „A oni rekoše: Što je god rekao Gospod činićemo i slušaćemo.”
Novi zavet je uspešan jer se bazira na Božijem zakonu napisanom na srcima, kao i na Isusovom obećanju Njegove čudotvorne sile.
Jevrejima 8:10 „Govori Gospod: Daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovima napisaću ih.”
Ovde se cela priroda čoveka menja, tako da on sada radosno izvršava volju Božiju. Primeti da se novi zavet bazira na istom zakonu, s tom razlikom da je on sada napisan na drugom mestu (srcu) i zasniva se na boljim obećanjima (Božijim).
Da li živeti verom pod milošću, to jest, blagodaću, čini držanje Božijeg zakona nepotrebnim?
Beleška: Oni kojima je Isus oprostio prestup Njegovog zakona su pod dvostrukom obavezom da taj zakon drže. Kad osete blagoslov Isusovog oproštenja, onda oni treba da imaju veću želju od ostalih da Ga radosno slede.
Da li se ljudi spašavaju držanjem zakona?
Beleška: Niko se neće spasiti držanjem Božijeg zakona. Čudotvorna blagodat, to jest, milost Božija, je ta koja spasava. Osobe koje su spašene, ili transformisane Isusovom milošću, će, iz ljubavi i zahvalnosti prema Njemu, rado da se pokoravaju Njegovom zakonu.
Jovan 14:15 „Ako imate ljubav k meni, zapovijesti moje držite.”
Šta motiviše osobu da drži Božjiji zakon?
Beleška: Ljubav je veličanstveni potstrekač. Prve četiri zapovesti ukazuju na moju dužnost prema Bogu. Kada ja ljubim Boga, onda mi je zadovoljstvo biti poslušan prema tim zapovestima. Poslednjih šest zapovesti ukazuju na moju dužnost prema ljudima. Ako ja istinski volim ljude, onda nikad neću ništa da učinim što bi ih povredilo.
Da li ja mogu da budem istinski Hrišćanin, a da ne držim Njegove zapovesti?
Da li postoje neki zakoni Staroga Zaveta koje Hrišćani nisu više obavezni da drže?
Beleška: Da. Ukinuti su zakoni koji su se odnosili na regulisanje sveštenstva i žrtvenog sistema, jer su oni ukazivali na Hrista (Kološanima 2:13-17). Hristos je, kao istinsko Jagnje Božije, njih ispunio.
Koga đavo posebno mrzi?
Beleška: Sotona mrzi i besan je na Božiju crkvu poslednjeg vremena, koja drži Isusove zapovesti i uči ljude da postoji božanska sila koja je u stanju da grešnika preobrazi u sveca.
Koje su neke od divnih nagrada za držanje Božijeg zakona?
Beleška: Oni koji su poslušni Božijem zakonu iskuse sreću, radost, mir i obilniji život. Nije onda ni čudo što David kaže da su Božije zapovesti bolje od zlata (Psalmi 19:10).
Da li i ti želiš da imaš sa Isusom vezu punu ljubavi, koja će da te dovede to toga da postaneš jedno od Njegove radosne i poslušne dece?