Lesson 7
Pre nego što je Mojsije otišao k egipatskom caru da zatraži oslobođenje za Izrailjce, on i njegov brat, Aron, su se sastali sa potlačenim Izrailjskim vođama. U toku tog sastanka su Mojsije i Aron ohrabrili narod da se posveti Gospodu, rekavši mu da je Bog uskoro nameravao Svojom moćnom rukom da ga oslobodi od ropstva.
Da bi postigli visoke norme koje su im Egipćani nametali, Izrailjci su morali da rade sedam dana u nedelji. Međutim, oni su, posle ovog sastanka sa Mojsijem, odlučili da ponovo ne rade u sedmi dan sedmice. Iz tog razloga je razljućeni faraon kasnije rekao Mojsiju i Aronu: „Eto naroda je mnogo u zemlji, a vi još hoćete da ostavlja svoje poslove.” 2. Mojsijeva 5:5. (Jevrejska reč za „odmor” je „subota”. U gornjem smislu to znači da su Mosije i Aron upućivali narod da ne radi u Subotu.)
Razljućeni car je znao da je morao nešto drastično da uradi da bi zadržao te robova pod svojom kontrolom. Stoga je on odlučio da ih tako mnogo optereti, da više ne mogu da misle ni na Boga, ni na Negovo obožavanje. Faraon je naredio Egipćanima ovako: „Otsele nemojte davati narodu pljeve za opeke kao doslije; neka idu sami i kupe sebi pljevu. A koliko su opeka doslije načinjali toliko izgonite i otsele, niti što smanjite.” 2. Mojsijeva 5:7, 8.
Kao i u danima Mojsija, tako i u sadašnje vreme će Bog da učini velike stvari za Svoj narod. Uskoro će on biti oslobođen od ropstva greha i krenuće na put za nebeski Hanan. Ponovo Bog pokušava da upravi misli Svoga naroda na važnost Subotnog odmora.
Da li je samo za Izrailjce Bog uspostavio Subotni odmor?
Beleška: Kada je Isus rekao da je Subota bila načinjena za čoveka, to se odnosilo na celo „čovečanstvo” — za sve ljude, u svim vremenima, i na svakom mestu.Kada je Bog uspostavio Subotu?
Beleška: Subota je bila uspostavljena na kraju sedmice stvaranja.Koji dan sedmice je Subota?
Beleška: U 2. glavi 1. Mojsijeve knjige nam Bog kaže da je On od sedmoga dana sedmice stvaranja načinio Subotu. On je nju još i „posvetio”, to jest, „odredio za svetu upotrebu”. Bog je nama odredio taj 24-voročasovni Subotni period kao vreme za razvijanje istinske veze ljubavi sa Hristom. Baš kao i egipatski faraon, i đavo hoće da nas tako mnogo zaposli, da ne mislimo na Boga. Bog je znao da će ljudi poslednjeg vremena biti veoma zauzeti, pa je zbog toga svake sedmice odvojio ta specijalna 24 sata da provede sa Svojim narodom, da bi se s njim bolje upoznao. On i sa tobom zakazuje taj sedmični sastanak. Nemoj da ga propustiš!Kako je Bog ukazao na važnost Njegove svete Subote?
Beleška: U 2. Mojsijevoj 20:8-11 je napisana četvrta zapovest Božijeg zakona. Bog je istakao izuzetnu važnost Subote time što je nju uključio u Svojih Deset Zapovesti. U 10. stihu se Subota naziva „odmorom Gospoda Boga”. Jedino četvrta zapovest počinje sa rečima „sjećaj se”, što znači da je Bog znao da će je ljudi zaboraviti. Prestupanje Deset Božijih Zapovesti je greh (1. Jovanova 3:4). Medjutim, Isus je umro da bi spasio Svoj narod od greha, to jest, od prestupanja Božijeg zakona (Matej 1:21).Prema Božijim rečima, čega je Subota dvostruki znak?
Beleška: Bog kaže da je Subota znak, ili pečat, Njegove moći kao Stvoritelja i Izbavitelja. U Otkrivenju 14:6-14 Bog iznosi tri važne vesti da se objave „onima koji žive na zemlji, i svakome plemenu i jeziku i koljenu i narodu.” Stih 6. Prva vest je zapisana u 7. stihu: „Bojte se Boga, i podajte mu slavu, jer dođe čas suda njegova; i poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.” Taj poziv na povratak ka istinskom bogosluženju je uzet iz same četvrte zapovesti: „Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu.” 2. Mojsijeva 20:11.Koji dan je Isus držao svetim?
Beleška: Isus je naš primer u svemu (1. Petrova 2:21), uključujući tu i u držanju Subote, što je bio Njegov običaj. „Običaj” je redovna navika. Hrišćani treba da čine onako kao što je to i Hristos činio (1. Jovanova 2:6).Šta je bio Pavlov običaj u vezi sa Subotom?
Beleška: I Pavlov običaj je bio da drži sedmi dan, Subotu.Da li su se apostoli sastajali sa neznabošcima i u Subotu?
Beleška: Drugom prilikom su se učenici u Subotu, kraj reke, sastali sa grupom neznabožačkih žena, zato što grad nije imao sinagogu (Djela Apostolska 16:13).
Pošto je umro za njegove grehe, da li je Isus nameravao da Njegov narod nastavi sa držanjem Subote?
Beleška: Ovde je Isus predskazao pad Jerusalima, jer je On znao da će se to dogoditi otprilike 40 godina kasnije, to jest, 70. godine nove ere. On je rekao Svojim učenicima da se mole da se njihovo bežanje od nadiruće armije ne dogodi u Subotu. To jasno pokazuje da je Isus očekivao od Svoga naroda da drži Subotu svetom čak i daleko posle Njegove smrti.
Da li Biblija uči da će Božiji narod poslednjeg vremena takodje da svetkuje Njegov sedmi dan – Subotu?
Beleška: Gornji stihovi se očigledno odnose na Božiju crkvu poslednjih dana. Svaki taj stih jasno tvrdi da će Božija crkva poslednjih dana da drži Njegove zapovesti – koje, naravno, sadrže i četvrtu zapovest o Suboti.
Da li će svi spašeni u nebu da svetkuju Subotu?
Beleška: Biblija kaže da će spašeni svih vekova zajedno da svetkuju Božiju Subotu u nebu i kasnije na novoj zemlji.
Kako da budemo sigurni da je sadašnji sedmi dan sedmice (Subota) isti Subotni dan koji je Isus držao svetim?
Beleška: Isus je bio raspet u Petak (na dan pripreme), koji prethodi Suboti (Marko 15:42). On je ostao u grobu za vreme Subote, po zakonu (Luka 23:56), a zatim je vaskrsnuo prvoga dana sedmice – dana koji dolazi posle Subote (Marko 16:1-6). Hrišćani po celome svetu još uvek praznuju taj dan kao Nedelju Vaskrsnuća. Biblija jasno pokazuje da je Subota sledila Petak, i da je prethodila Nedelji. Na svakom kalendaru se lako može uočiti taj dan. (Pogledaj dodatna proučavanja pod nazivom „Šta kaže Rečnik (Enciklopedija)?” i „Zar se Kalendar nije promenio?”)
Da li Bog dozvoljava ikome da promeni Njegov sveti dan?
Beleška: U 5. Mojsijevoj 5. glavi stoji napisano da je Bog, neposredno pre objavljivanja Svojih Deset Zapovesti, svečano upozorio narod da „ne doda i ne oduzme” išta od tih Zapovesti (5. Mojsijeva 4:2). One su trebale da se poštuju tačno onako kako ih je Bog njima dao. Bog je blagoslovio Njegovu Subotu (2. Mojsijeva 20:11), i kad Bog nešto blagoslovi, onda je to zauvek blagosloveno (1. Dnevnika 17:27). Bog kaže: „Neću pogaziti zavjeta svojega, i što je izašlo iz usta mojih neću poreći.” Psalmi 89:34. Zavedeni ljudi su već priznali da su oni bili ti koji su preneli svetost sa Božije Subote na Nedelju. Medjutim, kada je Bog dao Bibliju kao naš vodič, On je rekao i to da ne prihvata ljudska učenja.
Kada Subota počinje, i kada se završava?
Beleška: Subota počinje na zalasku sunca u Petak, i završava se na zalasku sunca u Subotu.
Koji je dan dan Gospodnji, spomenut u Otkrivenju 1:10?
Beleška: Kako u Starom, tako i u Novom Zavetu, Bog Subotu naziva danom Gospodnjim. Bog isto naređuje da se narod upozori u vezi sa grehom od prestupanja Njegove Subote (Isaija 58:1, 13). Bog objavljuje da Njegova Sveta Subota važi za sve ljude (Isaija 56:2-7). Originalna Biblija nigde ne kaže da je Nedelja Gospodnji dan. Nedelja je jednostavno jedan od šest radnih dana (Jezekilj 46:1). Tako je to uvek bilo i biće.
Koji blagoslov obećava Subotna zapovest?
Beleška: Svaka od Deset Zapovesti ima duhovno značenje. Neki legalistički Hrišćani obraćaju pažnju na slovo zakona, a zanemaruju duh zakona. Isus hoće da mi obratimo pažnju na oba aspekta, jer oni stoje u ravnoteži (Matej 5:21, 22, 27, 28). Biblija često koristi izraz „odmor, ili počivanje (pokoj)”, da bi prikazala spasenje. U Jevrejima 4:1, 4, 9, 10 se kaže da oni koji su istinski dovedeni do „počivanja” obraćenjenjem, i koji sada borave u Hristu, će da drže sedmi dan, Subotu, kao simbol hrišćanskog odmora.
S obzirom da je Isus uspostavio Subotu kao znak Svoje sile da stvara i posvećuje, da li bi i ti sada odlučio (odlučila) da započneš sa primanjem blagoslova tako što ćeš da praznuješ ovaj sveti dan u Njegovu čast?