Lesson 15
Nikada ranije nije Gospod pokazao tako velike znake i čudesa do onoga vremena kada je Izrailjevu decu oslobodio od egipatskog ropstva. Jedno zlo za drugim su pogađali faraonovo carstvo, sve dok on nije bio primoran da oslobodi zarobljenike. Zatim je Gospod razdelio Crveno More i izveo mladu naciju u slobodu, dok je iza nje potopio njihove neprijatelje koji su ih progonili.
Kada su Izrailjci ušli u pustinju, na njihovo iznenađenje ih je Bog poveo na jug, u suprotnom pravcu od Obećane Zemlje. Pre nego što su bili spremni da prime svoje nasledstvo, Gospod je znao da im je bila potrebna bolja organizacija i veće poverenje u Njega. Bog je zadovoljavao svaku njihovu potrebu dok su putovali prema Sinajskoj Gori. Kad su bili gladni, Bog ih je hranio nebeskim hlebom. Kad su bili žedni, On im je davao vodu da teče iz stene. A kad su ih neprijatelji otpozadi napadali, Izrailjci su ih na čudnovat način pobeđivali.
Konačno su Izrailjci stigli do podnožja svete Gore da tu kampuju. Tada je Bog nešto posebno za njih učinio. Dok je sav narod slušao, Bog je izgovorio Svoj zavet, to jest, Svojih Deset Zapovesti. Zatim je Bog pozvao Mojsija na Sinajsku Goru da mu da Svoj zakon uklesan na kamenu. Tom prilikom mu je Bog dao još nešto. 40 dana i noći je Mojsije bio na Gori sa Bogom, kojom prilikom je on od Njega primio još i detaljna uputstva u vezi sa izgradnjom jednog lepog, pokretnog hrama u kojem je Bog trebao da boravi. To je bio mali model Božijeg stvarnog boravišta u nebu. Ta izuzetna građevina je trebala, kako Izrailjcima, tako i celome svetu, da prikaže Božiji plan spasavanja ljudi od greha.
Šta je Bog tražio od Mojsija da sagradi, i zašto?
Šta je Bog očekivao od Njegovog naroda da nauči od svetinje i njene službe?
Beleška: U toj zemaljskoj svetinji je bio otkriven Božiji put, ili plan, spasenja. Sve u svetinji, ili povezano sa službom u njoj, je bilo simbol nečega što je Isus trebao da učini da bi nas spasio. Mi nismo u stanju da potpuno shvatimo plan spasenja sve dok ne razumemo svetinju i njenu službu. Posredstvom nje je data velika, trodimenzionalna lekcija o načinu spasavanja.Gde je Mojsije primio uputstva i plan za izgradnju svetinje?
Beleška: Na Sinajskoj Gori je Bog dao Mojsiju plan i detaljna uputstva za izgradnju svetinje (Jevrejima 8:5). Ona je trebala da bude minijaturna pretstava Božije stvarne svetinje na nebu.
Prva svetinja je bila jedna elegantna struktura u obliku šatora (otprilike 13,5 m dugačka i 4,5 m široka, na osnovu 1 lakat=0,46 m). U njoj su se obavljale posebne službe i Božija natprirodna prisutnost je tu boravila. Zidovi su bili načinjeni od bagremovih dasaka, postavljenim na srebrnim postoljima i okovanim zlatom (2. Mojsijeva 26:15-19, 29). Krov je bio načinjen od četiri vrste pokrivala ili zavesa: od lanenog materijala, kozje dlake, i od ovnujske i jazavčeve kože (stihovi 1, 7, 14). Taj šator je imao dve prostorije: svetinju (9 x 4,5 m) i svetinju nad svetinjama (4,5 x 4,5 m). U toku proučavanja ove lekcije osvrni se često na gornju šemu.Koji predmeti su se nalazili u predvorju?
Beleška: Na oltaru za žrtve paljenice (2. Mojsijeva 27:1-8) su životinje bile prinošene na žrtvu. Taj oltar se nalazio u predvorju, ispred ulaza u svetinju. On je simbolički pretstavljao Isusov krst. Žrtvovana životinja je pretstavljala Isusa Hrista, koji je bio konačna žrtva (Jovan 1:29). Umivaonik (2. Mojsijeva 30:17-21; 38:8) je bio veliki bazen od „mjedi”, to jest bakra ili bronze, i nalazio se između oltara za žrtve paljenice i ulaska u svetinju. U njemu su sveštenici prali svoje ruke i noge, pre nego što su trebali da prinesu žrtvu ili da uđu u svetinju. Voda je pretstavljala krštenje, očišćenje od greha i novo rođenje.Koje tri stvari su se nalazile u svetinji?
Beleška: Sto sa hlebovima (2. Mojsijeva 25:23-30) je pretstavljao Isusa, koji je hleb života (Jovan 6:51). Sedmokraki svećnjak (2. Mojsijeva 25:31-40) je, takođe, pretstavljao Isusa, koji je videlo sveta (Jovan 9:5; 1:9). Lampe sa uljem su simbolički pretstavljale Sveti Duh (Zaharija 4:1-6; Otkrivenje 4:5). Kadioni oltar (2. Mojsijeva 30:1-8) je pretstavljao molitve Božijeg naroda (Jevrejima 5:7).Koji posebni predmet se nalazio u svetinji nad svetinjama?
Beleška: Jedini predmet u svetinji nad svetinjama (2. Mojsijeva 25:10-22) je bio kovčeg zaveta, napravljen od bagremovog drveta prekrivenog zlatom. Na poklopcu kovčega su bila postavljena dva anđela od čistoga zlata. Taj poklopac se nazivao sedište milosti (2. Mojsijeva 25:17-22), i na njemu je boravilo Božije prisustvo. To mesto je simboliziralo Božiji presto na nebu, koji se isto nalazi između dva anđela (Psalmi 80:1, Isaija 6:1, 2).Šta se nalazilo u kovčegu?
Beleška: Bog je vlastitim prstom napisao Svoj zavet [„svjedočanstvo”, ili Deset Zapovijesti] na kamenim pločama, koje su zatim bile stavljene u kovčeg. Iznad njih je bilo sedište milosti, sa sledećim značenjem. Dokle god je Njegov narod priznavao i ostavljao svoje grehe (Priče 28:13), milost mu je bila produžavana posredstvom krvi koju je sveštenik prskao na sedištu milosti (3. Mojsijeva 16:15, 16). Ta krv je pretstavljala krv koju je Isus trebao da prolije, da bi svim ljudima omogućio oproštenje i očišćenje od greha (Matej 26:28; Jevrejima 9:22).
Zašto su životinje morale da se žrtvuju u starozavetnoj službi u svetinji?
Beleška: Žrtvovanje životinja je bilo neophodno da bi pomoglo ljudima da razumeju da bez prolivanja Isusove krvi na krstu ne bi bilo oproštenja greha. Potresna istina je da je kazna za greh smrt. S obzirom da smo svi mi zgrešili, svi mi treba da umremo. I umrli bi, da nije Isus žrtvovao Svoj savršeni život da umre za nas, i time podmiri naše grehe. U starozavetnoj službi je grešnik donosio svoju vlastitu životinju za žrtvu, koju je on morao da zakolje svojom rukom (3. Mojsijeva 1:4, 5). Taj čin je bio potresan i krvav, i kao takav je u misli ljudi utiskivao svečanu istinu da je greh poruzrokovao Isusovu smrt. Ti ljudi su gledali na krst za spasenje unapred, a mi gledamo unazad. Nema drugoga načina spasenja.
Pošto je životinja bila žrtvovana za greh, šta se onda događalo sa grehom?
Beleška: Kada je grešnik polagao svoje ruke na glavu životinje i ispovedao svoje grehe, ti gresi su simbolički bili prenošeni sa grešnika na životinju. Tako je životinja postajala kriva i trebala je da plati smrtnu kaznu. To je ukazivalo na Isusa kao nosioca naših greha.
Šta se događalo sa grehom kada je životinja bila prinošena na žrtvu za sav Izrailjski narod?
Beleška: Sveštenik bi poprskao deo krvi pred zavesom u svetnji, što je simbolički pretstavljalo prenošenje greha sa naroda na svetinju. Kad se posle Svoje smrti Isus uzneo na nebo, On je, slično starozavetnom svešteniku, prineo krv, ali Svoju krv, da pokaže da se naši gresi opraštaju kad ih priznajemo u Njegovo ime (1. Jovanova 1:9).
Koja dva simbola svetinje Isus za nas ispunjava?
Beleška: Isus služi kao žrtva za naše grehe i kao nebeski prvosveštenik, i tako za nas postiže dve čudnovate stvari. Prva je potpuna promena našeg života, koja se još zove novo rođenje, sa svim gresima prošlosti oproštenim (Jovan 3:3-6; Rimljanima 3:25). Druga je moć da živimo pravednim životom u sadašnjosti i u budućnosti (Titu 2:14; Filipljanima 2:13). Te dve stvari čine osobu pravednom, što znači da sada postoji prava veza između te osobe i Boga. Nije moguće da osoba postane pravedna kroz svoja vlastita dela i napore. Pravednost dolazi kroz milost koju je samo Isus u stanju da snabde (Djela Apostolska 4:12). To je pravda kroz veru, jedina istinska forma pravednosti.
Kojih šest divnih obećanja nam Biblija pruža u vezi sa pravdom koju Isus nudi?
Beleška: Isus je spreman da ispuni sva ta divna obećanja i u tvome životu. Da li si spreman? Klekni sada i u molitvi zatraži od Njega da preuzme kontrolu i nad tvojim životom. On te neće izneveriti.
Da li osoba igra ikakvu ulogu u procesu zadobijanja pravednosti?
Beleška: Da, naša uloga je da predamo srca i volju Isusu, i da Mu dozvolimo da upravlja. Treba da Mu poverimo potpunu kontrolu nad našim životima. Mnogi veruju da će Isus u nebo da primi sve koji prizivaju Njegovo ime, bez obzira na njihovo ponašanje. Međutim, to je pogrešno verovanje, i vodi ka smrti (Matej 7:14).
Šta se događalo na dan pomirenja?
Beleška: Dan pomirenja je bio svečani dan suda koji se u Izrailju događao jednom na kraju godine (3. Mojsijeva 23:27). Svaki greh je morao da se ispovedi i napusti. A oni koji bi odbili da tako učine, su bili zauvek otstranjeni iz Izrailjskog logora (stih 29). Za taj dan su bila odabrana dva jarca. Jedan je bio posvećen Gospodu, a drugi Azazelu, koji je pretstavljao Sotonu (3. Mojsijeva 16:7, 8). Jarac posvećen Gospodu je bio zaklan i žrtvovan za grehe celog Izrailjskog naroda (stih 9). Krv toga jarca je unesena u svetinju nad svetinjama i poprskana iznad i ispred sedišta milosti (stih 14).
Samo na tom specijalnom danu je prvosveštenik ulazio u svetinju nad svetinjama. Bog je prihvatio tu poprskanu krv, koja je pretstavljala Isusovu žrtvu, i priznati gresi naroda su tada bili preneti sa svetinje na prvosveštenika. On je te priznate grehe preneo na jarca koji je pretstavljao Sotonu, a koji je zatim bio izveden u pustinju i tamo ostavljen (stihovi 16, 20, 22). Na taj način se svetinja simbolički čistila od greha narodnih, koji su tamo cele godine bili prenošeni prskanjem pred zavesom.
Da li je dan pomirenja simbolički ukazivao na čišćenje nebeske svetinje?
Beleška: Da! Služba na tom danu je ukazivala na čišćenje greha u nebeskoj svetinji, od strane Isusa, našeg prvosveštenika. On u nebeskoj svetinji posreduje za Svoj narod, i spreman je da izbriše grehe svih onih koji veruju u Njegovu prolivenu krv. Stari dan pomirenja, kao i moderni jevrejski praznik, Yom Kippur, simbolički ukazuju na konačno izmirenje koje treba da se obavi za ovu zemaljsku planetu. Konačo izmirenje vodi ka konačnom sudu, koji će zauvek da reši pitanje greha u životu svake osobe. Naša sledeća lekcija će da govori o tome kako je Bog odredio datum za početak toga suda u nebu. Uzbudljivo!
Da li si voljan (voljna) da predaš svoj život u Isusove ruke, da bi On mogao da proizvede čuda neophodna da te učine pravednim (pravednom)?