Lesson 14
Prva dva sina Adama i Eve su se veoma razlikovala po svom personalitetu i ponašanju. Kajin je voleo da obrađuje zemlju i da gradi, dok je Avelj voleo da se sa svojim stadom šeta po uzvišicama i ravnicama.
Pošto je greh, zbog neposlušnosti Adama i Eve, ušao na ovaj novostvoreni svet, Bog je uspostavio žrtveni sistem i objasnio da bez prolivanja krvi nema oproštenja greha (Jevrejima 9:22). On je tim prvim ljudima objasnio da su žrtve upućivale na vreme kada je Isus trebao da postane čovek i da, kao Jagnje Božije, umre za grehe sveta. Avelj je poslušno prineo mlado jagnje na žrtvu za svoje grehe, dok je Kajin smatrao nepotrebnim takvo striknto izvršavanje Božije naredbe. Njemu je žrtveni sistem izgledao komplikovan i prljav, i smatrao je da, dokle god on prinosi dare i obožava Boga, detalji nisu važni. Kajin je Bogu prineo neke rodove sa polja, to jest, dar od svojih vlastitih dela. Zatim je on, sa ljubomorom i besom gledao kako je oganj sišao s neba i sagoreo Aveljevu žrtvu, dok je njegovu žrtvu zaobišao. Gospod je sa ljubavlju urgirao na Kajina da se ponizi i posluša. Međutim, on je ostao uporan u svojoj pobuni. Avelj je isto sa nežnošću pokušavao da objasni stvari svome starijem bratu, što je Kajina još više razjarilo. I kad je Kajin došao k sebi, Aveljevo telo je već ležalo u krvi, kraj njegovih nogu. Tada je Bog prokleo Kajina. I kad je ovaj negodovao zbog kazne, Gospod je na njemu postavio znak ili žig, da se kasnije generacije ne bi njemu osvetile za ovo prvo ubistvo.
Knjiga Otkrivenje nam kaže da će u poslednjim danima da se ponovi borba izmedju Hrišćana u vezi sa načinom obožavanja. Uskoro će svaki na sebi da ima ili pečat Božiji, ili žig zverin.
Ko će jedino biti zaštićen za vreme izliva sedam zala?
Beleška: Oni koji prime Božiji pečat na svojim čelima će biti zaštićeni za vreme izliva sedam zala (Psalmi 91:7-11).Šta je taj „pečat” koji pravednici imaju na svojim čelima?
Beleška: Božiji pečat se nalazi u Njegovom zakonu. Pečat čini dokumente zvaničnim, i obično sadrži tri karakteristike: Ime, Titulu i Teritoriju. Jedan primer toga bi bio „Kir, Car Persije” (Jezdra 1:1).Koja od Deset Zapovesti sadrži sva tri elementa pečata?
Beleška: Jedino četvrta zapovest sadrži sva tri elementa pečata, a to su: (1) „Gospod”—Njegovo Ime, (2) „je stvorio”—Njegova Titula Tvorca, (3) „nebo i zemlju, more i što je god u njima”—Njegova Teritorija.Šta je Bog dao kao posebni znak Njegove sile?
Beleška: Bog jasno trvdi da je On dao Subotu kao znak Njegove sile da stvara i posvećuje. Ona je Njegov pečat, ili žig autoriteta. Reči „pečat”, „žig” i „znak” se u tu svrhu međusobno koriste kroz celu Bibliju (uporedi 1. Mojsijevu 17:11 sa Rimljanima 4:11 i Otkrivenje 7:3 sa Jezekiljom 9:4).Šta će druga zver iz Otkrivenja 13 da primora sve ljude da prime?
Šta je to žig zverin?
Beleška: U 13. Lekciji smo identifikovali prvu zver iz Otkrivenja 13. Šta je njen žig sile i autoriteta? Najbolji način da se sazna šta je žig papskog autoriteta je da se to pitanje postavi direktno papstvu. Obrati pažnju na sledeći odlomak iz Katoličkog Katehizma:
„Pitanje: Koji dan je Subota?”
„Odgovor: Subota je Sedmi dan.”
„Pitanje: Zašto mi onda svetkujemo Nedelju, a ne Subotu?”
„Odgovor: Mi svetkujemo Nedelju, a ne Subotu, zato što je Katolička Crkva prenela svetost sa Subote na Nedelju.”1
Evo još jedne tvrdnje iz Katehizma:
„Pitanje: Da li postoji drugi način da se potvrdi da crkva ima silu ili pravo da uvodi praznike i uredbe?”
„Odgovor: Da nema tu silu, ona ne bi mogla da učini nešto s čim se sa njom slažu svi religionisti—da promeni svetkovanje Subote (sedmoga dana) u svetkovanje Nedelje (prvoga dana sedmice); ta se promena ne zasniva na autoritetu Svetoga Pisma.” 2
Prema tome, papstvo kaže da se njegov žig sile i autoriteta ogleda u proglašavanju Nedelje svetim danom, dan koji danas svetkuje skoro celi Hrišćanski svet. (Pogledaj dodatak pod naslovom „Koje važno pitanje papstvo upućuje protestantima?”)
1Peter Geiermann, Katehizam Katoličke Doktrine Obraćene Osobe (St. Louis: B. Herder Book Co., izdanje 1957), s 50.
2Stephen Keenan, Doktrinalni Katehizam (Njujork: P.J. Kenedy & Sons, treće američko izdanje, popravljeno, n.d.), s. 174.
Da li je žig zverin ili pečat Božiji vidljiv?
Beleška: Ni žig zverin, ni pečat Božiji nisu vidljivi spolja. Čelo pretstavlja misli, a ruka je simbol rada. U Svetome Pismu se izrazi „na ruci” i „među očima” često upotrebljavaju kao simboli misli i akcija osobe (2. Mojsijeva 13:16; 5. Mojsijeva 6:8; 11:18).
Osoba će da primi žig zverin na svom čelu ako izabere da veruje da je Nedelja sveti dan, uprkos biblijskoj istini. Osoba će biti žigosana na ruci ako radi na Božiji Subotni dan, ili ako naizgled drži Nedeljni zakon iz praktičnih razloga, kao što su posao, porodica, i tako dalje. Iako je taj znak nevidljiv ljudima, Bog će znati ko ima kakav znak ili žig (2. Timotiju 2:19). U izvesnom smislu, svaka osoba će sama sebe da obeleži, ili žigoše. Ako ja poštujem Božiju svetu Subotu, On će da me obeleži kao da Njemu pripadam. Ako ja držim zverinu lažnu Subotu, Bog će da me obeleži kao da pripadam zveri.
Kao Isus zna da li smo mi Njegove sluge?
Da li iko sada ima žig zverin?
Beleška: Niko sada nema žig zverin. Kada se taj žig pod pritiskom bude nametnuo ljudima, onda će samo oni koji imaju žig zverin moći da kupuju ili prodaju. U to vreme će život držaoca svete Božije Subote da bude u opasnosti (Otkrivenje 13:15). Sa druge strane, prestupnici svetog Božijeg dana će glasanjem da uzdignu ljudske zakone iznad Božijih, i time će sebe žigosati na strani Antihrista. Oni koji budu lojalni Isusu i Njegovom svetom danu će da prime Isusov veličanstveni pečat, koji će da ih označi Njegovim za večnost. Neki će pokušati da ostanu neutralni po tom pitanju, ali će se kao takvi, nažalost, smatrati da su na strani Antihrista (Matej 12:30).
Koje dve stvari Antihrist pokušava da promeni?
Beleška: Danilo 7 prikazuje jedan starozavetni opis sile Antihrista. Tu je jasno predskazano nastojanje zveri da promeni Božiji zakon i vreme. Papstvo je pokušalo da promeni Božiji zakon sa (1) izbacivanjem druge zapovesti koja govori protiv klanjanja ikonama, sa (2) skraćivanjem četvrte zapovesti, čime je izbeglo objašnjene koji je istinski dan od odmora (Subota), i sa (3) podelom desete zapovesti na dva dela. Papstvo je pokušalo da promeni Božije vreme sa (1) učenjem ljudi da, umesto Božijeg sedmog dana (Subote) prihvate prvi dan kao dan odmora, i sa (2) uvođenjem neznabožačkog rimskog običaja počinjanja novoga dana u ponoć, umesto na zalasku sunca. Bog je odredio da sveti Subotni odmor počne na zalasku sunca u Petak, a završi se na zalasku sunca u Subotu (3. Mojsijeva 23:32). Nijedan smrtnik nema pravo da se nadmeće sa svetim Božijim zakonom ili vremenom. (Matej 5:18).
Kako je glasio Božiji ukor Njegovim sveštenicima, odnosno propovednicima u davnim vremenima?
Beleška: Boga još uvek vređa kad Njegovi propovednici podržavaju osam ili devet zapovesti iz Njegovog zakona, dok navode mnoge da se spotiču o četvrtu zapovest koja zahteva da se Subota drži svetom. Skoro sve crkve u svojim zvaničnim spisima priznaju da ne postoji biblijski dokaz u korist svetkovanja Nedelje. Nažalost, i protestantizam i katolicizam su podjednako pred Božijim sudom krivi za prestupanje biblijske Subote! Sam Bog je postavio Subotu kao znak Svoje sile da posvećuje i spasava (2. Mojsijeva 31:17; Jezekilj 20:12). Sme li onda iko da se nadmeće sa tim svetim znakom velikog nebeskog Boga, i sa svim onim što On zastupa?
Kako su Božije vođe davnih vremena smatrale velike stvari Njegovog zakona?
Beleška: Vreme se nije promenilo. Subotu, kao Svoj veliki znak, je Bog postavio u sred Svoga zakona, to jest, u zapovesti koja počinje sa rečima „Sećaj se...”. Pa ipak ljudi danas smatraju da je neobična stvar svetkovati sedmi dan, to jest, Subotu.
Koji specifični, ozbiljni ukor je Bog uputio religijskim vođama u vezi sa Njegovom svetom Subotom?
Beleška: Bog upućuje ukor religijskim vođama koje propovedaju da Subota nije važna, i koje navode „Tako kaže Gospod”, kad to, zapravo, nije tačno.
Koji specifični greh Gospod zapoveda Svojim vođama da objave?
Beleška: Gospod zahteva od duhovnih vođa da prestup svetkovanja Subote objave grehom, i insistira da Njegov narod drži Subotu svetom. Kao što je to bilo važno učenicima staroga doba, tako i naša jedina sigurnost leži u većoj poslušnosti prema Bogu, nego prema ljudima (Djela Apostolska 5:29).
Šta će da se dogodi kad ti odlučiš da prihvatiš Isusa, i da Ga potpuno slediš?
Beleška: Prilikom obraćenja, veličanstveni pokoj, to jest, počivanje ili odmor, kao i mir uđu u tvoje srce. Reč Subota zapravo znači „odmaranje”, i simbolički pretstavlja odmor i mir koji dolaze sa novim životom (Jevrejima 4:1-10). Oni koji su istinski nanovo rođeni će da praznuju Subotu, kao blagosloveni znak odmaranja. (Obrati pažnju na stihove 4, 9, 10). Nema veće radosti od one koju oseća osoba koja je obraćena i koja drži Božiju Subotu svetom.
Ti treba da prihvatiš pečat Božiji pre nego što odbiješ žig zverin. Isus stoji pred vratima tvoga srca i čeka na tvoju odluku. Da li bi ti sada hteo (htela) da pređeš pod Isusov veličanstveni Subotni barjak, kao dokaz da si Ga prihvatio (prihvatila) kao svoga Stvoritelja i Spasitelja?