Lesson 16
Isus je bio vidljivo ražaloščen kada je ušao u predvorje hama i u njemu video komešanje. Na sve strane su se nalazile pregrade sa žrtvenim životinjama i čuo glas vike i pogađanja za najveću cenu između prodavaca i hodočasnika. Gugutanje golubova, blejanje ovaca i rikanje volova, pomešano sa smradom štale, je trem hrama prikazivao u stanju potpunog haosa.
Božiji plan nije nikada bio da predvorje hrama izgleda kao ludnica. Kada je u Jerusalimu Solomun gradio prvi hram, iz poštovanja prema Bogu se čak ni zvuk čekića nije čuo u toku cele njegove izgradnje. Ljudi su rezali daske i kamenje na drugom mestu, a zatim su ih donosili u hram i tamo tiho postavljali na mesto i povezivali (1. Carevima 6:7).
Isus je naišao na nekoliko kanapa kojima su ovce bile vezane, i od njih je načinio mali bič. Zatim je Sin Božiji glasno uzviknuo tonom trube: „Nosite to odavde, i ne činite od doma Oca mojega dom trgovački.” Jovan 2:16. „U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.” Matej 21:13. Zatim je, idući od jedne tezge do druge, odrešio životinje i preturio tezge na kojima se novac menjao.
Osetivši prisustvo Svemogućega, prestrašeni trgovci su pobegli iz predvorja hrama, ne okrećući se nazad. Više nego išta drugo je Isus hteo da ljudi poseduju jasnu pretstavu o ljubavi i čistoti Njegovog nebeskog Oca. Zbog toga je On osetio bol u srcu kada je video kako su ljudi pretvorili sveti hram u tržnicu.
Godinama pre toga je Danilo prorekao jedno drugo vreme kada je hram trebao ponovo da bude oskvrnjen, Božija istina lažno prikazana, a Njegov narod ugnjetavan. I opet je Gospod trebao da dođe da očisti Svoju svetinju.
Jednom prilikom je Danilo dobio čudnu utvaru, u kojoj je video ovna sa dva roga (Danilo 8:1-4). Koga taj ovan pretstavlja?
Sledeće što je Danilo video je bio jarac sa velikim rogom među svojim očima. Šta to znači?
Beleška: Jarac pretstavlja Grčku, a veliki rog je bio simbol njenog prvog cara, Aleksandra Velikog. Četiri roga pretstavljaju četiri generala, koja su podelila Grčku imperiju na četiri dela i njima upravljala posle Aleksandrove smrti.Zatim je mali rog iznikao iz jednog od četiri. Koju silu pretstavlja taj „mali rog”?
Beleška: „Mali rog” je progonio Božiji narod, gazio svete stvari, i suprotstavio se Isusu. Taj rog pretstavlja Rim—kako paganski, tako i papski. Rim je bio jedina sila koja je došla posle Grčke, i postao je izuzetno moćan.Danilu je bilo rečeno da će taj mali rog da oskvrni svetinju. Kada je ona trebala da se očisti?
Beleška: Taj period od 2.300 dana i noći je najduži proročki period u Bibliji. Njegov početak je dat tek u narednog glavi, to jest, u Danilu 9:25.Kako je Danilo reagovao kada je video kako sila malog roga progoni Božiji narod i zamagljuje istinu?
Beleška: Kada je u utvari video šta će se dogoditi Božijem narodu, Danilo je bio tako duboko ožalošćen, da se onesvestio, i bolovao je neko vreme. Ni Danilo, ni njegovi prijatelji nisu odmah razumeli značenje tog perioda od 2.300 dana i noći, prikazanog u utvari.U sledećoj glavi anđeo detaljno objašnjava proročanstvo. Koliko je bio dug period koji u prethodnoj utvari nije bio opisan?
Beleška: Nekoliko godina posle utvare o 2.300 dana i noći je jedan nebeski anđeo brzo doleteo do Danila da mu pomogne da razume utvaru. Anđeo je u tu utvaru uključio i 70 proročkih nedelja „određenih” za Jevreje i njihov grad Jerusalim. Bog je Svom izabranom narodu hteo da da još jednu šansu--490-godišnju priliku da ispuni Božiju nameru i svetu prikaže Mesiju (Danilo 9:23, 24).U kojoj godini je počeo period od 2.300 dana i noći, kao i period od 70 proročkih nedelja?
Beleška: Anđeo je rekao Danilu da proročke periode od 2.300 dana i noći, i 70 nedelja, počne da računa od naredbe za ponovnu izgradnju Jerusalima. U to vreme se Božiji narod nalazio u persijskom ropstvu. Ta naredba je bila izdata sedme godine vladavine cara Artakserksa, a koji je počeo da vlada 464. godine pre Hrista (Jezdra 7:7). Dakle, Artakserksova naredba je bila izdata 457. godine pre Hrista, i bila je jedina koja se specifično odnosila na obnovu Jerusalima.Anđeo je rekao da dodavanje 69 proročkih nedelja na 457. godinu pre Hrista dovodi do Pomazanika vojvode. Da li se to zaista ispunilo?
Beleška: Da, zaista. To je izvanredno čudo! Taj događaj je bio unapred prorečen stotinama godina pre nego što je Isus bio pomazan Svetim Duhom! „Mesija” je jevrejska reč za "Pomazanika”, a ime „Hristos” je grčka reč sa istim značenjem. Kod Luke 3:21, 22 se kaže da se to specijalno pomazanje Svetim Duhom dogodilo za vreme Isusovog krštenja. Evo ključa za razumevanje. U biblijskom proročanstvu je jedan proročki dan jednak jednoj bukvalnoj godini (4. Mojsijeva 14:34; Jezekilj 4:6; Luka 13:32). Dodavanje 69 nedelja, odnosno 483 (69 x 7 = 483) proročkih dana, to jest, godina, na 457. godinu pre Hrista, dovodi do 27. godine posle Hrista.
483 godina
+ 457 -->početna godina (pre Hrista
= 26. godina posle Hrista
+ 1 godina, od 1.g. pre – 1.g. posle Hrista (zato što ne postoji godina jednaka nuli)
= 27. godina posle Hrista
Kao Mesija ili Pomazanik je Isus otpočeo svoju službu posle Svog krštenja, 27. godine nove ere (ili posle Hrista). To se ispunilo tačno 483 godina posle izdavanja naredbe o obnovi Jerusalima, a što se dogodilo 457. godine pre Hrista. Zato je posle Svog krštenja Isus propovedao da se „navrši vrijeme i približi carstvo Božije” (Engleski prevod). Marko 1:15. On se tu osvrnuo na proročko vreme spomenuto kod Danila 9:25.
Šta je posle toga, prema proročanstvu, trebalo da se dogodi?
Beleška: Proročanstvo je dalje pretskazalo da je Isus trebao da bude pogubljen, odnosno raspet, u sredini poslednje nedelje 70-nedeljnog proročkog perioda. Ako na godinu Isusovog pomazanja, u jesen 27. godine, dodamo 3½ godine [polovinu proročke nedelje], dolazimo do 31. godine u proleće, kada je Isus zaista bio razapet. U trenutku kada je On umro na krstu, zavesa se u hramu razdelila na dva dela, od gore do dole (Matej 27:50, 51). To je značilo da je, sa Njegovom smrću kao Jagnjeta Božijeg, žrtveni sistem prestao da važi. Molimo te da obratiš pažnju na gornji dijagram.
Kojoj grupi ljudi su Isusovi učenici prvo trebali da propovedaju?
Beleška: Pošto su Jevreji još imali 3½ godine preostale od 490 godina milosti da prihvate Mesiju i prošire vest o Njemu, Isus je insistirao da Njegovi učenici u tom periodu najpre propovedaju Jevrejima. Prema proročanstvu iz Danila 9:27 je Isus trebao u toku te proročke nedelje (7 bukvalnih godina) sa mnogima da potvrdi zavet, to jest, veliki plan spasenja. Međutim, Isus je bio razapet u sredini te proročke nedelje, dodeljene Njegovoj izabranoj naciji. Stoga, kako je On mogao posle Svoje smrti da potvrdi zavet sa mnogima od njih? Odgovor se nalazi u Jevrejima 2:3: „Kako ćemo pobjeći ne marivši za toliko spasenije, koje poče Gospod propovijedati, i oni koji su čuli potvrdiše među nama?” Zato su Isusovi učenici propovedali Jevrejima u toku te poslednje 3½ godine, sve dok jevrejska nacija nije konačno odbila njihovu vest sa javnim kamenovanjem pravednog đakona, Stefana, 34. godine posle Hrista. (Vidi dodatak pod naslovom „Pokretna Nedelja”.)
Kako je Isus upozorio Svoj izabrani narod?
Beleška: Isus je jasno rekao da će taj povlašćeni status biti oduzet od Jevrejske nacije, ako ona nastavi da uporno odbacuje Mesiju.
Stoga, prema stihu kod Mateje 21:43, koja druga „nacija” je trebala da postane Isusov izabrani narod?
Beleška: Sa kamenovanjem Stefana (Djela Apostolska 7:58, 59), 34. godine posle Hrista, bukvalna Jevrejska nacija više ne pretstavlja Božiji izabrani narod. Ta Izrailjska nacija nije više centralni fokus proročanstava o poslednjim danima, zato što se stalno suprotstavljala Božijem planu za nju. Sada se svi koji prihvate Isusa ubrajaju u Njegov izabrani narod, i obećanja koja je Bog dao bukvalnom Izrailju se sada primenjuju na duhovni Izrailj (Rimljanima 9:6-8).
Prema anđelu koji je govorio Danilu, šta je trebalo da se dogodi na kraju 2.300 godina?
Beleška: U 34. godini posle Hrista je još bilo preostalo 1.810 godina od proročanstva koje se odnosilo na 2.300 dana i noći, odnosno godina. (Pogledaj gornji dijagram.) Kada na 34. godinu dodamo tih preostalih 1.810 godina, dolazimo do jeseni 1844. godine. Anđeo je rekao da je u to vreme nebeska svetinja trebala da se očisti. (Zemaljska svetinja tada više nije postojala, jer je bila uništena 70. godine posle Hrista.) Naš prvosveštenik, Isus, je u nebu (Jevrejima 4:14-16; 8:1-5), 1844. godine počeo da uklanja zapise greha iz nebeske svetinje (Otkrivenje 20:12; Djela Apostolska 3:19-21). Ta prva faza suda se još naziva Istražni sud, i prethodi Isusovom drugom dolasku.
Čiji slučajevi se razmatraju na tom Isražnom sudu?
Beleška: Prva faza suda razmatra slučajeve samo onih koji su tvrdili, ili tvrde, da su deca Božija.
Šta će da se ispita u toj prvoj fazi suda?
Beleška: Dokazi, koji se na tom sudu razmatraju, dolaze iz nebeskih knjiga koje sadrže detalje iz života svakoga pojedinca. (Vidi još i Psalme 56:8.) Merilo na tom sudu je Božiji zakon, odnosno Deset Zapovesti (Otkrivenje 22:14).
Da li je na sudu Bog taj koji mene okrivljuje?
Beleška: Ne! Đavo, to jest, Sotona je taj koji tebe okrivljuje. Neki Hrišćani, nažalost, misle da Isus pokušava da ubedi Boga da nas poštedi u toku toga suda. Međutim, Isus kaže: „Sam Otac ima ljubav k vama.” Jovan 16:27.
Da li ja moram sam da stojim pred Istražnim sudom?
Beleška: Na sreću, ne! Na tom sudu je Isus Hrišćaninov advokat, sudija i svedok. Ako ti za Isusa živiš, ne možeš da izgubiš slučaj na tom sudu (Rimljanima 8:1; Kološanima 1:12-14)!
Ako je Isus tvoj advokat na sudu, On obećava da će da izdejstvuje taj slučaj u tvoju korist. Da li bi ti bio voljan (voljna) da svoj život danas Njemu predaš?