Lesson 21
Isus je rekao: „Nijedan između rođenijeh od žena nije izišao veći od Jovana Krstitelja.” Matej 11:11. Šta mi znamo o tom usamljeniku koga je Isus nazvao najvećim među prorocima?
Kada je Jovan počeo da propoveda u Judejskoj pustinji, ljudi su izdaleka dolazili da ga čuju kao silnog, neustrašivog i poniznog vesnika. Njegov život se odlikovao svetošću i jednostavnošću, u upadljivoj suprotnosti sa verskim vođama toga vremena. Dok su se sveštenici oblačili u bogate odežde, Jovan je na sebi imao skromno odelo od kamilje dlake, sa kožnim opasačem. Dok su se sveštenici gostovali za trpezama, Jovan je postio ili je jeo skakavce (mahune sa rogačem) i divlji med. Jovan je odbio da pije vino i silovito piće, da bi mogao biti ispunjen Duhom Božijim (Luka 1:15). Umesto ukrašenih sinagoga, Jovan je izabrao reke i kamenite doline kao svoju katedralu za propovedanje. Uskoro su se ljudi pitali: „Da li je taj čovek Ilija?”
Po odelu je Jovan izgledao kao starozavetni prorok, ali on nije bio utelovljeni Ilija. Pre Jovanovog rođenja je anđeo Gavrilo objasnio njegovim roditeljima da je on trebao da dođe „u duhu i sili Ilijinoj ... da pripravi Gospodu narod Njegov”. Luka 1:17.
Posebna odlika Jovanove misije se sastojala u posedovanju iste sile Duha Svetoga kao što je to bio i slučaj sa Ilijom, da bi među Božijim narodom prouzrokovao preporod. Njegov poseban posao se sastojao u tome da propoveda pokajanje od greha i pripremi narod za Isusov prvi dolazak.
Biblija kaže da će u poslednje vreme da se formira cela armija ljudi kao što su bili Ilija i Jovan Krstitelj, da bi izvršili sličan posao pripreme ovoga sveta za Isusov drugi dolazak. „Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka prije nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.” Malahija 4:5. (Vidi i Joil 2:28-31.)
Koja je bila jedna od tajni Jovanovog Duhom ispunjenog života?
Beleška: Duhom ispunjen život Jovana Krstitelja se odlikovao njegovom neobičnom poniznošću. Postojala je direktna veza između uspeha u Jovanovoj službi i njegovog potpunog predanja Gospodu. Jovanova najveća radost je bila da drugima ukazuje na Isusa, a ne na sebe. Sve što je on činio je bilo na proslavu imena Božijeg.Da li je Jovan Krstitelj čitao Sveto Pismo?
Beleška: Da! Jovan je citirao Stari Zavet kao dokaz da je on solidno poznavao Sveto Pismo. Biblija nam još kaže da je Jovan poučavao svoje učenike da poste i da se često mole (Matej 9:14). To je još jedno svedočanstvo o njegovoj dubokoj ljubavi prema Gospodu. Lična posvećenost proučavanju Biblije može i nas da dovede do toga da bolje poznajemo i ljubimo Boga, i da primimo Njegov Duh.Da li je Jovan Krstitelj bio voljan da svedoči za Isusa?
Beleška: Po prirodi je Jovan bio usamljena duša (Luka 1:80). Pa ipak, bio je voljan da, po cenu ruganja i rizikovanja života, ukaže na Isusa kao Spasitelja sveta. I danas će, na sličan način, oni koji istinski ljube Isusa biti voljni da ostave po strani strah i udobnost, da bi za Njega svedočili.Da li je Jovanovo otvoreno propovedanje bilo popularno među političkim i verskim vođama u to vreme?
Beleška: Jovan je hrabro osuđivao popularne grehe, kojima su se čak i religijske vođe odavale. Ni mnogim poštovanim političkim i crkvenim vođama poslednjih dana neće biti popularna Božija vest o pokajanju i svetosti, iako se ona bazira na Bibliji.Da li Biblija govori protiv nošenja nakita i upadljivog odela?
Beleška: Da! Jovan Krstitelj je na sebi imao skromno odelo, i pretstavlja dobar primer za Hrišćane. Današnja popularna, moderna, i seksualno izazovna odela često navode ljude na iskušenja i zaduživanje. Bog od nas ne traži da se oblačimo u odelo od prostog i grubog materijala. Pa ipak, nepotrebno skupo, upadljivo ili razmetlivo odelo ne bi trebalo da bude deo hrišćanske garderobe. I mada je nošenje nakita prihvaćeno i rasprostranjeno po celome svetu, o njemu se u Svetome Pismu negativno govori. Ti možda nećes moći da prepoznaš sve stvari spomenute u stihovima kod Isaije 3:18-23, ali će ih prepoznati ljudi u drugim delovima sveta. Mnogi od tih paganskih ukrasa se sada već pojavljuju i u zapadnim kulturama.Da li je postojala veza između Jovanovog Duhom ispunjenog života i njegove jednostavne ishrane?
Beleška: Da bi održavali svoj razum bistrim, i bili sposobni da čuju glas Duha Božijeg, Hrišćani treba da se uzdržavaju od svih provrelih napitaka (Priče 23:31, 32; Avakum 2:15; 1. Petrova 5:8).Zašto je Bog zabrinut za naše jelo i piće?
Beleška: Postoji direktna veza između onoga što mi jedemo ili pijemo, sa jedne strane, i čistoće, odnosno bistrosti našeg razuma, sposobnosti da se odupremo iskušenjima, kao i sposobnosti da pravimo razliku između dobra i zla, sa druge strane. Sve što Hrišćanin čini treba da bude na slavu Bogu, uključujući tu i njegovo jedenje i pijenje (1. Korinćanima 10:31).
Šta Biblija kaže o svetskom ponašanju?
Beleška: Gospod danas poziva Svoj narod da živi primernim životom, dok pomaže drugima da se spreme za Isusov drugi dolazak.
Šta treba Hrišćanin da izabere da misli?
Beleška: Jovan Krstitelj je u svoje vreme zapovedao ljudima da se ustručavaju od svakoga nasilja (Luka 3:14). Danas se u to još može uključiti i ustručavanje od gledanja nasilja, kao vrste zabave. Isus je poučavao da gresi nemorala i nasilja potiču iz naših misli i stava (Matej 5:22, 28). Prema tome, Hrišćanin će da izbegava bilo koji televizijski program, film, ili čitanje materijala koji će u njegov razum da usađuje nečiste misli.
Koju vrstu muzike će sa uživanjem da sluša istinski Hrišćanin?
Beleška: Najveći deo popularne svetske muzike nam očigledno duhovno ne pomaže. Takva muzika uništava našu želju za nebeskim stvarima, i često u nama pojačava naklonosti niže prirode. Međutim, muzika može da bude i velika sila na dobro. Kada su cara Saula mučili zli duhovi, uz Božiju dozvolu, ublažavajuća muzika sa Davidove harfe bi ga osvežila, i otklonila za izvesno vreme taj zli uticaj. [Objašnjenje: Zbog Saulove neposlušnosti prema Bogu je Duh Božiji otstupio od njega, a zli duhovi su onda došli da ga uznemiravaju i muče. Patrijarsi i Proroci, Jelena Vajt]
Da li su igranke dobra rekreacija za Hrišćane?
Beleška: Većina savremenih igranki je u vezi sa svetskom muzikom, i ima izrazit nemoralni karater. U skoro svakoj situaciji mi treba da se pitamo: „Šta bi Isus radio?” Mislim da bismo se svi mi složili u tome da naš Spasitelj ne bi nikad skrenuo s pameti da Svoje telo i udove pokreće na takt nekog takvog sinkopiranog ritma.
Da li će Hrišćanin da igra lutriju ili da se kocka?
Beleška: Baš kao i od upotrebe mnogih droga, i od kockanja neko može da postane veoma zavistan. Neki su potrošili cele porodične ušteđevine u kockarnicama ili na igranju lutrije. Mnoge šeme za „brzo bogaćenje” u sebi sadrže velike rizike, nepravične cene i sumnjivu moralnost.
Koji cilj treba Božiji narod danas da ima?
Beleška: Osoba ne može da živi kako hoće, a ipak konačno da bude spašena u Božijem carstvu. Jedan od razloga Isusovog prvog dolaska na ovu zemlju je bio da prikaže primer svetoga života (1. Petrova 2:21).
Šta nam olakšava poslušnost prema Bogu po pitanjima načina života diskutovanim u ovoj lekciji?
Zašto je hrišćanski život tako uzvišeni poziv?
Beleška: Kao ambasadori za Hrista, Hrišćani zaista imaju uzvišeni poziv! Jovan Krstitelj je pomogao narodu da se pripremi za Isusov prvi dolazak. Danas Bog poziva Svoj narod da živi svetim životom, da bi mogao da pomogne ostalim ljudima da se pripreme za Isusov drugi dolazak.
Da li si i ti voljan (voljna) da budeš poseban "glas u pustinji" i da pobožnim načinom života svedočiš drugima da se pripreme za Isusov drugi dolazak?